Gonoreja i sifilis ponovo rastu — problem nije samo u seksualnom ponašanju

Dok se o HIV-u danas, zahvaljujući efikasnoj terapiji i prevenciji, govori drugačije nego pre nekoliko decenija, neke druge polno prenosive infekcije ponovo beleže snažan rast.

Prema najnovijim podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), u 28 zemalja Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora tokom 2024. prijavljen je 106.331 potvrđen slučaj gonoreje. Stopa prijavljivanja bila je najviša otkako je evropski nadzor počeo 2009. godine i porasla je za 303% u odnosu na 2015.

Kod sifilisa je prijavljeno 45.577 slučajeva, a stopa prijavljivanja se između 2015. i 2024. više nego udvostručila. Iako je većina slučajeva među osobama za koje je poznat način prenosa i dalje registrovana među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima, ECDC od 2021. beleži kontinuiran rast i među heteroseksualnim muškarcima i ženama.

Hlamidija ne pokazuje sasvim isti obrazac. Tokom 2024. prijavljena su 213.443 slučaja, a stopa prijavljivanja bila je oko 10% niža nego prethodne godine. ECDC pritom posebno upozorava da razlike među državama u testiranju, traženju slučajeva i načinu prijavljivanja mogu na statistiku uticati više nego stvarne epidemiološke razlike.

Jedan krivac ne postoji

Najlakše bi bilo pronaći jednog krivca: aplikacije za upoznavanje, „promiskuitet“, mlađe generacije, manje kondoma ili jednostavno više testiranja.

Problem je što epidemiologija retko nudi tako jednostavno objašnjenje.

Veći obim testiranja svakako može povećati broj otkrivenih infekcija. Istovremeno postoje podaci koji upozoravaju na promene u preventivnom ponašanju. WHO je, na primer, među seksualno aktivnim petnaestogodišnjacima zabeležio pad korišćenja kondoma pri poslednjem seksualnom odnosu između 2014. i 2022. godine — sa 70% na 61% kod dečaka i sa 63% na 57% kod devojčica. To je važan signal, ali ne i dokaz da se isti trend može jednostavno preneti na celokupnu odraslu populaciju.

PrEP i paradoks savremene prevencije

PrEP, odnosno preekspoziciona profilaksa, izuzetno je efikasna metoda prevencije HIV infekcije kod osoba koje nemaju HIV i imaju povećan rizik od izlaganja. Ali PrEP ne štiti od gonoreje, sifilisa ili hlamidije.

Postavlja se zato pitanje da li smanjen strah od HIV-a kod nekih ljudi može pratiti i promena seksualnog ponašanja, uključujući ređu upotrebu kondoma.

Odgovor nije jednostavan.

Neka opservaciona istraživanja ukazivala su na takozvanu kompenzaciju rizika, ali sistematski pregled randomizovanih studija nije pronašao dokaz da PrEP sam po sebi dovodi do povećanja rizičnog ponašanja ili polno prenosivih infekcija. Pritom se korisnici PrEP-a češće i sistematskije testiraju, pa se kod njih infekcije i češće otkrivaju.

Zato bi bilo pogrešno PrEP pretvoriti u novog krivca. On je jedna od najvažnijih savremenih mera prevencije HIV-a. Ova priča samo pokazuje da uspeh u prevenciji jedne infekcije ne znači automatski i kontrolu svih ostalih.

Posebno zabrinjava sifilis

U 2024. godini u EU/EEA prijavljeno je 140 potvrđenih slučajeva kongenitalnog sifilisa, naspram 78 godinu ranije. To je najveći broj otkako ECDC koordinira ovaj nadzor i gotovo dvostruko više nego 2023.

To je možda i jedan od najozbiljnijih podataka u celoj priči, jer se sifilis u trudnoći može otkriti i lečiti, a pravovremenim lečenjem u velikoj meri sprečiti prenos na plod.

Istovremeno, sifilis više nije problem vezan samo za jednu populaciju. ECDC beleži kontinuirani rast i među heteroseksualnim muškarcima i ženama, uključujući žene reproduktivnog doba.

A gde je Srbija?

Najnoviji nacionalni podaci koje možemo direktno proveriti u godišnjem izveštaju Instituta „Batut“ za 2023. pokazuju rast kod sve tri infekcije.

Broj prijavljenih slučajeva gonoreje porastao je sa 79 tokom 2022. na 121 tokom 2023. godine, odnosno za oko 53%.

Kod sifilisa je broj porastao sa 302 na 352, a kod hlamidijalnih infekcija sa 358 na 458.

To jesu relativno mali apsolutni brojevi u poređenju sa mnogim evropskim zemljama.

Ali upravo tu dolazimo do jednog od najvažnijih problema: broj prijavljenih slučajeva nije isto što i stvarni broj infekcija.

U istraživanju WHO o nadzoru polno prenosivih infekcija u evropskim zemljama izvan EU/EEA, nacionalni predstavnici Srbije procenili su da sistem prijavljivanja obuhvata 76–100% slučajeva sifilisa, ali samo 26–50% slučajeva gonoreje i hlamidije.

To ne znači da možemo zvanični broj jednostavno pomnožiti sa dva, tri ili četiri i tvrditi da smo dobili stvarnu incidenciju.

Znači nešto drugo: relativno mali broj registrovanih slučajeva ne možemo automatski tumačiti kao dokaz da su ove infekcije u Srbiji retke.

Kada problem postane i otpornost na antibiotike

Slično pitanje postaje sve važnije kod rezistencije gonokoka na antibiotike.

WHO istraživanje za period 2021–2023. pokazalo je značajne praznine u nacionalnom nadzoru rezistencije Neisseria gonorrhoeae u Srbiji. Istovremeno je ECDC u programu podrške zemljama kandidatima za 2024. predvideo uključivanje Srbije u aktivnosti vezane za Euro-GASP — evropski sistem praćenja antimikrobne osetljivosti gonokoka — uključujući laboratorijsku kontrolu kvaliteta, razmenu izolata i razvoj kapaciteta.

A značaj takvog nadzora u međuvremenu samo raste.

ECDC je u julu 2026. upozorio da se u Evropi povećava broj infekcija izazvanih sojevima gonokoka rezistentnim na ceftriakson, ključni antibiotik u savremenom lečenju gonoreje. Ono što su u početku uglavnom bili sporadični i putovanjima povezani slučajevi, tokom 2025. i 2026. sve češće uključuje i dokaze lokalnog prenosa rezistentnih sojeva unutar Evrope.

Problem nije samo u „neodgovornom ponašanju“

Zato je verovatno pogrešno celu priču svesti na zaključak da su ljudi postali „neodgovorniji“.

Polno prenosive infekcije jesu povezane sa seksualnim ponašanjem, ali njihova učestalost zavisi i od dostupnosti testiranja, korišćenja zaštite, strukture seksualnih mreža, seksualne edukacije, pristupa zdravstvenoj zaštiti, stigme i kvaliteta epidemiološkog i laboratorijskog nadzora.

Stigma je posebno važna.

Čovek koji se plaši osude lakše će odložiti testiranje. Infekcija koja nije otkrivena neće biti lečena. A infekcija koja se ne leči nastavlja da se prenosi.

Zato je možda najvažnija poruka evropskih, ali i naših podataka jednostavna:

imamo bolje testove, efikasnije lečenje i bolju prevenciju HIV-a nego ikada ranije, ali to samo po sebi nije dovoljno da spreči širenje drugih polno prenosivih infekcija.

Potrebni su bolji nadzor, dostupnije i manje stigmatizujuće testiranje, racionalna upotreba antibiotika, dobra seksualna edukacija i prevencija koja ne počiva na moralizovanju.

Jer bakteriju ne zanima da li ćemo nečije ponašanje nazvati odgovornim ili neodgovornim.

Nju zaustavljaju dijagnostika, prevencija i lečenje.

Stručna osnova teksta

1. ECDC — Annual Epidemiological Reports 2024: gonoreja, sifilis, hlamidija i kongenitalni sifilis.
2. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ — Godišnji izveštaj o zaraznim bolestima u Republici Srbiji za 2023.
3. WHO/Europe — istraživanje o sistemima nadzora polno prenosivih infekcija u evropskim zemljama izvan EU/EEA, 2021–2023.
4. O Murchu E. i sar. — sistematski pregled i meta-analiza o PrEP-u, seksualnom ponašanju i drugim polno prenosivim infekcijama, BMJ Open, 2022.
5. ECDC — procena rizika o porastu ceftriakson-rezistentne Neisseria gonorrhoeae u Evropi, jul 2026.